Saturday, April 14, 2012

Izbori


Sastavljene iz ljudi sa proširenim stomakom a ograničenim duhom, opijene i zanete ciničkim lažima, zabludama i taštinom, naše stranke nemaju nikakvog programa, nemaju nikakvih ni političkih ni socijalnih ni moralnih načela. To su gomile u koje u svako bogovetno doba može ući kogod hoće i u kojima svako može raditi šta hoće i kako hoće. Niko ni prema kome ne mora imati nikakvih obaveza.
Bez griže savesti i bez rumeni stida na svome obrazu mogu oni koji šamaraju seljake i koji za potomke tvoraca Srbije nemaju lepših reči no što su „geak“ i „sidžim“ organizovati ništa manje no pokret za podizanje blagostanja seljačkog elementa. Ljudi koji smatraju da je davno prošlo vreme zlatnih srpskih zanata i da zanatlije moraju propasti, sada ustaju i drsko govore u ime zanatlija i u korist zanata. Ljudi koji preziru trgovinu i više no što su je prezirali stari Rimljani pre dve hiljade godina i koji je žučnije napadaju no što je to radio i sam Prudon, sad trče na javne zborove i konferencije i kao besplatni advokati zastupaju upravo one protiv kojih su govorili najružnije reči – trgovce! Oni koji žive od radničkih groševa uoči izbora deklamuju o diktaturi proletarijata i o društvu u kojem neće biti ni eksploatatora ni eksploatisanih. Oficiri odjedared vode antimilitarističku politiku. Penzionisani kaznačeji uoči izbora propovedaju ukidanje visokih penzija, birokrate protestuju protivu deljenja klasa, masnih poslaničkih dnevnica i prekorednih avansmana. Konzervativci licitiraju u slobodoumlju. Tako se i đaci jednog Radivoja Milojkovića i jednog Nikole Hristića zaklinju – slobodnim izborima! Radikali kukaju za vremenom macki i cerića i traže da se malo pritegnu uzde razuzdanom narodu. Jučerašnji reakcionari koji su učestvovali u svim državnim udarima danas su vatreni apostoli ustavnosti i parlamentarnog režima. Jučerašnji neprijatelji kraljevskog apsolutnog veta – prevukli su preko cele svoje prošlosti jednu crtu i nad njome napisali sledeće reči: Udri Gospodaru posvetila Ti se! Jučerašnji obrenovićevci danas dobijaju orden Karađorđeve zvezde i postaju savetnici Kralja Petra i njegova sina. Oni koji su pre sviju pozdravili pronuncijament od 29. maja kao Revoluciju, a Kralja Petra prvi oslovila rečima: Caesare, morituri te salutant!, danas više no iko protestuju protivu majskih zločinaca i kraljeubica. Nacionalisti primaju u svoju stranku strance i vode svaku drugu politiku samo ne nacionalnu. Propagatori bratstva balkanskih naroda šalju u Makedoniju komitske bande i mučki premlaćuju Bugare na našoj teritoriji.
Sa svojim državnicima i vođama kao što su G.G. Nikola Pašić, Stojan Ribarac, Pavle Marinković, Ljuba Stojanović, naše stranke ne vide dalje od prve krize vlade ili prvih parlamentarnih izbora. Ako ikad i odu dalje, najviši cilj kojem teže jeste Kraljeva abdikacija ili saziv Velike Skupštine koja bi pod monarhovim pokroviteljstvom proglasila „narodnu vladavinu.“
Vaspitavane jedino za ličnu borbu, naše političke stranke se služe samo spletkama, klevetama i potajnim rovenjima i ogovaranjima u Dvoru.
Jednom rečju, naše stranke su obične beznačelne i nemoralne koterije i gomile, nesposobne za pozitivne radove.
Raspuštanje Skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora, dali su mogućnost našim političkim strankama da prenesu svoje sukobe i jalove diskusije iz Parlamenta na izbornu platformu. Partiski štabovi već su započeli svoj posao: sklapaju se sporazumi, pišu se proglasi, nastaje sezona konferencija i zborova, polemika kafanskih klupodera i popovskih molepstvija, obnavlja se kupovina i trampa mandata, šamaranje po kancelarijama, apšenje i gonjenje političkih protivnika. Kroz našu veselu Stradiju već putuju partiski demagozi i agitator sa medenim rečima na svojim usnama i sa torbama punim paklića i polića. U celoj zemlji, sa kraja na kraj, diže se huka i buka kake retko ima u normalnim ustavnim i parlamentarnim državama.
Mi se nalazimo pred jednom izbornom komedijom u kojoj će narod, naš naivni narod, opet igrati ulogu prevarenog glupaka.

„Republika“ br. 19, 13. april 1908.