Tuesday, November 10, 2009

Komentar samome sebi

Možda bi trebao da otovrim još koji blog...
Možda je kuhinja tesna....
Možda i ne moram...
Random papazjanija...
Moram neki medija plejer da integrišem u ovo čudo...

Balkansko plemenska autoritarnost


Vekovni problem našeg čoveka, možda najdublje otkrivaju reči vladike Petra Petrovića Prvog izgovorene pre oko dva veka: "Ja s mojom najvišom žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite. Vi se ne možete krvi bratske nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta nazivaju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvažavanje kao i ostali narodi evropski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupa nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike."



Ponos, krivica i pohlepa

Postoji fundamentalna razlika između autoritarnosti onih ljudi koji su pokrenuti na revnost ponositošću ("balkansko-afrička" ili "plemenska" autoritarnost), onih koji su pokrenuti krivicom ("klasična zapadna" ili "nacistička" autoritarnost) i onih koji su pokrenuti sebičnošću ("savremena zapadna" autoritarnost).

ATRIBUTI AUTORITARNE LIČNOSTI



Strašne posledice nacističke ideologije tokom Drugog svetskog rata, proizvele su potrebu za objašnjenjem fenomena autoritarnosti.
Kako je bilo moguće da jedan narod centralne Evrepe učini takva zverstva, iznenadilo je ne samo Jevreje (koji iz Nemačke nisu emigrirali dok su to još uvek mogli, upravo zato što su imali poverenje u nemačku kulturu i prosvećenost), već i psihologe, koji su svoj dublji odgovor ponudili u delu Adorna i njegovih saradnika. Pedesetih godina XX veka oni su objavili definiciju autoritarne ličnosti, koju odlikuje devet elemenata:
1) Konvencionalnost (rigidno pridržavanje vrednosti srednje klase i njihovo rigidno održavanje);
2) Autoritarna submisivnost (nekritičko prihvatanje autoriteta i zavisnost od njih);
3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje krše konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace);
4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i nesklonost ka bavljenju vlastitim doživljajima);
5) Poštovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa onima koji imaju moć, naglašavanje strogosti, discipline...);
6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vrednostima i uopšte odbacivanje humanosti);
7) Sklonost ka čestom korišćenju mehanizama projekcije (projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje da je svet pun tajni i opasnih stvari);
8) Rigidnost mišljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistične uzroke sudbine pojedinca);
9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osuđivanje, često pominjanje, lažno moralisanje).
ADORNO. T.W. FRENKEL-BRUNSWIK, E.
LEVINSON. D.J. and SANFORD, R.N., 1950

Politika i mi

- Šta ćeš sada da pišeš? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno - nema više za tebe materijala!

O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.”(Radoje Domanović, “Stradija”, broj 1, 1903)

"Prosvećenost je čovekovo napuštanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. ... Lenjost i kukavičluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tuđeg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja života ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam ... dušebrižnika koji umesto mene ima savest ... onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi će već za mene preduzeti mrski posao. ... Pošto su najpre zaglupeli svoju domaću stoku, brižljivo sprečavajući da se ta mirna stvorenja ne odvaže ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako pokušaju da idu sami." (Emanuel Kant, Um i sloboda, 43)

Saturday, November 7, 2009

oho

- Kako si?
- Nemam pojma, valjda sam dobro, mislim, nisam loše.

Thursday, November 5, 2009

Random





Random, mislim da je to prava reč za sva ova dešavanja, za sva moja delovanja. Taman se fokusiram na jednu temu, razrađujem je proveravam, obilazim, zagledam, premeravam, kad eto sledeći dan već nešto novo i to novo nit je bolje nit je lošije samo novo, za porazmislit i prokomentarisati, i nekako mu se ja približim, kao dobro, hajd onda ćemo ovo, kad to ovo postane ono, doduše ne pobegne baš, tu je u glavi... Samo se slažu teme, i danas sam morao random da delujem.
Predpostavljam da je sve to počelo od ukočenja u vratu i ramenima, jedva ustadoh, pa onda kod Lasla, al vredelo je, sad sam živahniji i pokretljiviji...

Eh, a sviralo se ovih dana ko nikada i ponovo random, u hodu u trku... i valjalo je... Spremam se ja, velika stvar, koncert, spremam se ja a ono sve naopako, oprema otkazuje na probama, koncepti se gube, fokus je na drajverima (upravljačkim programima) a ne na harmonijama... trčim i nikako da stignem. Šta svirati i kako? Šta s " introspekcijim " s njom bez nje, ostavićemo je kući, idemo neki novi krug. I bi koncert i bi drugačije i bi dobro, i bi tehno, uvrnuti eksperiment, random kažem ja...

Ostavih "introspekciju" kući, i kada se vrnuh s puta shvatih da je ona sama odlučila da ide... sedim, razmišljam, čak se i sećam svega, svakog momenta te noći, tog pokušaja da se sročim, tog krajne konfuznog pokušaja izajve ljubavi na kraju, tog pokušaja samo pročišćenja... hodanja na ivici ludila, sumanute igre ega... eto odlazi... čudan osećaj, kada treba da objaviš najdražu kompoziciju, ali verujem da je tako s prvom, da će posle da se nižu ili neće, kako god... Prva iz tog romantičarskog opusa odlazi... hmmm, u suštini je na kraju ispalo zabavno sve to i ta Argentina, i ja, i muzika i ona, i svi mi zajedno razdvojeni kilometrima, satima, minutima, megabitima po sekundi, ruterima, optičkim kablovima, skayp protokolima koji brljave... šumovi koji dolaze odlaze...

Strica Tea je na kraju, jedna mikro časna sestra skinula s drveta i odvela iz filma, bar onog dela koji smo mi pratili... šta mu se desilo iza zatvorenih vrata institucije u kojoj je boravio, Felini nam nikada nije ispričao... A Teo u meni? Ostavio sam ga na drvetu da se dernja, ponekad mu bacim gore neke "sprave" da svirucka... ali ga u zatvorene institucije nećemo voditi... obećavam.

Jesenje proleće ili zamena teza, nemam pojma, ni sam ne znam kako se ja to na kraju osećam... ispunjen nekom ljubavlju sigurno i to ne nekom nego s velikim THE, i već pravim papazjaniju vidim ja, mešam jezike i pravopise, pored svog mog već u narodu poznatog brljavljenja, ne znam dal` Goolge broji progutana slova i druge omaške u pisanju, dal` sve te statističke podatke belieži u neku arhivu... hmm, bilo bi dobro ako to i radi da umesto arhive, malo prošeta ovuda i sredi papazjaniju koju uporno ostavljam za sobom.

Te nove tehnologije, jutros mi je Facebook priznao da sam ja jedini Slobodan Jukić kojeg on poznaje, i na svoj dramatičan način izjavio You are the only Slobodan Jukic in the world!