Wednesday, October 21, 2009

O Bogu


Tekst napisan pre skoro tri godine. Obećah dragome učitelju da ću ga postovati ovde...


Bog

Istorija filosofije, pa donekle i umetnosti je istorija čovekovog traganja za Bogom. Teško mi je sad iz ove moje perspektive izpričati neku ličnu, autentičnu, jenostavnu priču o Bogu a da iz nje ne provire sve one ideje otkrivene u mnogim knjigama koje sam izčitavao godinama, u filmovima koje sam opsednuto gledao u muzici koju sam slišao, koju i sad slušam....Pokušaću.

Na uvodnim predavanjima iz predmeta «Matematička logika i principi programiranja», negede 1996. godine, profesor Petar Hotomski je pokušao grafički da nam predstavi nivo matematičkog znanja koje naša civilizacija poseduje. Upisao je veliki krug koji se prostirao preko čitave povrshine one zelene masne table i u njemu jedan mali podskup veličine lubenice od sedam osam kilograma, taj podskup je osenchio. «Ovaj veliki kruk je sva matematika, sva logika ovog svemira, ovaj manji krug je ono što mi znamo o tome. Svi principi matematičke logike i programiranja sadržani su u njemu, ostalo pripada Bogu.» Tada sam osetio neku neverovatnu sreću duboko u sebi. Sve ono što sam ja osećao godinama, čovek je tako jednostavno predstavo u svom predavanju. Bilo mi je drago što jedan autoritet u nauci koja nije teologija, koja čak ima neverovatnu pregmatično – tehničku osnovu tvrdi tako nešto.

Zašto sam ovo napisao?

Moja prva aocijacija na reč – Bog je misao, ideja, logika. Naravno kasnija iskustva su me podučila još nekim stvarima o Njemu, ali nekako uvek prva misao mi je još uvek Logos. Znam da pitanje nije bilo formulisano onako kako sam ja naveo u naslovu, ali sam morao da ga izmenim da bi mogao početi bilo šta da pišem. Pisati o značaju Boga u mom životu je nemoguće ako ne pišem o Bogu lično.

Bog je konstanta, van vremena i prostora, a ujedno prisutna u svom vremenu i prostoru istovremeno i sveobuhvatno. On je ideja, kreator, pokretač. Osustvo Boga je odustvo svega.

Budući jedan po suštini, van odnosa, Bog ne zavisi od neke druge egzistencije, nije jednak sa bilo čime drugim, jer ima apsolutni, transcendentni karakter. Bog kao biće uzima oblik "da bi postojao", ulazi u poredak egzistencije, ulazi u proces postojanja. Ali, u tom kretanju postojanja, priroda Boga se ne transformiše, On ne prima oblik koji pre nije imao, jer Bog ne potpada pod kategoriju ograničene egzistencije, odnosno nije podložan vremenu i prostoru. Suština i egzistencija Boga jesu uhvatljive, pošto se na Njega ne mogu upotrebiti pitanja kako? kad? i gde? (rezervisana za čoveka) On ne prima oblik koji nije imao, jer je On sam "biće" u apsolutnom smislu. On sam drži kretanje bića (suštine) i ograničava egzistenciju u vremenu i prostoru. Zato osim Boga i tvorevine ne postoji ništa drugo, jer je On beskonačan. Neegzistencija ili ništavilo, kao sam od sebe postojeći entitet, nema postojanje u Njemu. Stvorena tvar i čovjek ne mogu biti lišeni egzistencije, sem od Boga.

Čitanje prevoslavne teologije, pre svega, me je nekako opredelila i odredila da o Boga promišljam i razumem drugačije nego bilo koju drugu pojavu oko sebe mada njih ne mogu posmatrati a da nevidim Njega u njima. Kao što ne mogu a da nevidim Njega u matematici, logici, muzici, živom i neživom svetu, tako ne mogu da pogledam sebe a da nevidim i deo njega u sebi. Ta veza, ta pokretačka energija, taj savršeni odnos ćelija, tkiva, organa, hormona u meni, ta želja za napredovanjem, sumnje, strahovi, sreća, sve su to dokazi Njega. Neko bi pomislio posle ovakvog izlaganja da je čovek ništa, igračka u rukama nadbića koji ga je stvorio radi svoje lične zabave ali nije tako. Imajući potrebu da se prikaže i objasni čoveku, Njegovu reč i misao možemo pronaći u drevnim spisima, najverovatnije i u sebi (kada bi znali dobro da tumačimo Njegove znake). Ono najvažnije što možemo shvatiti o sebi kao kreaciji je Slobodna volja. Da, dato nam je da biramo uvek imamo levo i desno, širi i uži put... ostalo je sve na nama.

Budem li se i dalje ovako raspisivao mogao bih čitav život provesti tražeći i tumačeći slike, simbole, znakove da bi ti mogao do kraja i u potpunosti odgovoriti na zadatak koji si mi postavio, ali tako bi se odaljio od stvarnog cilja kojem smo se uputili kada smo započeli ovaj naš put na kojem ti se u neku ruku prepuštam da me vodiš!



Monday, October 12, 2009

utuk

Evropska civilizacija je stvorila totalitarizme XX veka: boljševizam, fašizam, nacizam...

Fascismo


Izraz fašizam (it. fascismo) su početkom 1920-ih popularizovali Mussolini i filozof Giovanni Gentile. On dolazi od italijanske reči fascio, koja doslovno znači "snop", a u prenesenom smislu "savez". Ta reč ptiče od latinske reči fasces, koja je u Starom Rimu označavala snop pruća sa sekirom koga su liktori koristili za izvršenje telesnih kazni za prestupnike, odnosno kao simbol državne vlasti.

Fašisti su preuzeli tu simboliku, naglašavajući nadmoć države nad pojedincem, ali i nužnost nacionalnog zajedništva, insistirajući na alegoriji od snopu koji se ne može razbiti za razliku od jednog pruta. Fasces je kasnije preuzet i kao simbol fašističkog pokreta, koji se kao takav samodefinisao kroz organizaciju Fasci italiani de combatimento (Italijanski borbeni savezi).

Ova vrsta vladavine se služi potiskivanjem, sprečavanjem i gušenjem opozicije terorom i cenzurom. Odlikuje je ratoborni šovinizam i rasizam.

Italija - Fašisti
Nemačka - Nacisti
Japan - Imperijalisti
Španija - Falangisti ili Frankovci
Norveška - Kvislinzi
Аlbanija-Balisti
Hrvatska - Ustaše
Srbija - Ljotićevci, Nedićevci
Belgija - Reksisti
Austrija - Austrofašisti
Grčka - Metaksasisti
Brazil - Integralisti
Turska - Sivi vukovi...

Svaki od ovih oblika ekstremnog nacionalizma je imao svoja posebna obeležja, koja treba dodatno izučavati i objašnnjavati uzimajući u obzir sve istorijske i kulturne činioce vremena u kome se ovi fenomeni deševaju.

¡No pasarán!







trt mrt... svastikin but...

Predsednik Srbije poručuje da je spreman da preduzme rizik u korist građana i za stabilnost Srbije?
Šta to znači?
Hmmm

Thursday, October 1, 2009

komentar

Nedeljama već nešto kao ne uključujem mozak, ne da mi se...
Toliko puno sam iste loopove pregledao, preslušao, analizirao da se polako gubi i sam smisao svega.
Loopovi u projektu (softveru) kao projekcija loopova u glavi. Jedni druge inspirišu i pokreću. Sviranje radi sviranje, defragmentacija podataka, veselje, dobra energija ritam, sunce.
Nema tu mesta nažalost, za izdavače, top liste, kontakte i promocije, kolateralna šteta predpostavljam koju ne mogu da izbegnem.
NIti hrlim svemu tome niti se suprodstavljam, balansiram između sebe kao šumskog čoveka i sebe kao socijalnog bića i dobro mi ide... Bitno mi je da demistifikujem stvari, što više i što češće, a posledice su upravo takve kakve moraju biti. Nema tu mesta za previše sentimenta.
Ne mogu da se upuštam u pisanje o desnici, levici, antifašizmu, fašizmu i moneti... Ne ide to iz ove perspektive, jedino da se posvetim prvim danima XX veka, ali kad pomislim na njih, prvo što vidim je pijani pajac koji ide poljem i plače i kroz suze izjavljuje kako je umro Đuzepe Verdi... i počinje film, jedan od najboljih Bertolučijevih... i rekao je, rekao je sve što bih ja napisao, slikama i zvukom...
Moje je da sviram i da radim, možda više da radim i da pomalo sviruckam... Kako god da okrenem vraćam se na to, na početak, na taj inicijalni loop, na buku u glavi koju valja objasniti, rasčlaniti, odsvirati i na kraju odpustiti. Zato retko kada stisnem to malo crveno dugme za snimanje... jer buku treba odpustiti, neka ide, kako je i došla neka odtekne...Poneki polufabrikanti ostaju na disku, zabeleženi, ostaju kao dokaz moje potrebe da komuniciram, da dajem i da vraćam... Da, njih moram lagano sklapati, otkrio sam divno zadovoljstvo u tome, kada totalno prazan i rasterećen sedim i sklapam aranžman, i moglo bi da traje danima i satima, i zato nigde i ne žurim, jer nema ugovora, nema pritiska, nema virtualnih polica koje vape za njima. Postoje nekoliko dragih ljudi, nekoliko divnih emocija koje želim da im dam, jednom, dovoljno meni, dovoljno i njima verujem...

2009 se približava svome finišu, videćemo kakvu je taktiku izabrala, dali će iskusno da ubrza ili je lipsala, što se mene tiče bila je preintezivna, ni dobra ni loša, intezivna ali poučna, jedna od poučnijih, pokazala je čega se treba čuvati i u kakvoj formi. Kako ambalaža ume da vara, kako reči i dela znaju da stoje suprodstavljeni jedni drugima. Postavljam se sve iskusnije, sa sve manje potrebe da se objašnjavam tamo gde to nema smisla... koga briga!

Evo smo odškrinuli vrata i kuhinji, polako počeli da brišemo paučinu i prašinu, navrat nanos ubacili neke ukrase, ostaje nam detaljno ribanje i poliranje, skupljanje začina i posuđa, sređivanje atmosvere i ozvučavanje, a onda ćemo se, nadam se, okupljati na degustacijama i malim koktel žurkama... bez alkohola, droge i mesa... znam mnogima je to dosadno, i ja vam ne mogu pomoći, dobrodošli jeste ali ne možemo žaliti ako se ne pojavite, o ne, nažalost izgubilo je smisla svo to čekanje...

Sezona kuvanja sa sviranjem, igranja i pevanja je danas zvanično otvorena, klavir mi nije pao na glavu, po svemu sudeći i neće što je dovoljan razlog da danas smotam jednu zeljanicu... nisam odavno, a smatram je kraljicom među pitama...

Ole, odoh na pijacu, kod Zore uvek ima svežih dobrih kora!!!