Monday, December 14, 2009

Kod Hiperborejaca

»Svi smo mi sa polarnim predelima, sa polarnim Suncem u vezi... Ti ledeni krajevi su cilj svih naroda, a svako ko je zavirio u to carstvo leda, postao je drukčiji. Mene ta zajednica mrtvih istra- ţivača, u polarnim krajevima, najviše i zanima. Zašto su išli tamo? Zašto su se promenili?« Miloš Crnjanski: Kod Hiperborejaca

Tuesday, November 10, 2009

Komentar samome sebi

Možda bi trebao da otovrim još koji blog...
Možda je kuhinja tesna....
Možda i ne moram...
Random papazjanija...
Moram neki medija plejer da integrišem u ovo čudo...

Balkansko plemenska autoritarnost


Vekovni problem našeg čoveka, možda najdublje otkrivaju reči vladike Petra Petrovića Prvog izgovorene pre oko dva veka: "Ja s mojom najvišom žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite. Vi se ne možete krvi bratske nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta nazivaju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvažavanje kao i ostali narodi evropski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupa nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike."



Ponos, krivica i pohlepa

Postoji fundamentalna razlika između autoritarnosti onih ljudi koji su pokrenuti na revnost ponositošću ("balkansko-afrička" ili "plemenska" autoritarnost), onih koji su pokrenuti krivicom ("klasična zapadna" ili "nacistička" autoritarnost) i onih koji su pokrenuti sebičnošću ("savremena zapadna" autoritarnost).

ATRIBUTI AUTORITARNE LIČNOSTI



Strašne posledice nacističke ideologije tokom Drugog svetskog rata, proizvele su potrebu za objašnjenjem fenomena autoritarnosti.
Kako je bilo moguće da jedan narod centralne Evrepe učini takva zverstva, iznenadilo je ne samo Jevreje (koji iz Nemačke nisu emigrirali dok su to još uvek mogli, upravo zato što su imali poverenje u nemačku kulturu i prosvećenost), već i psihologe, koji su svoj dublji odgovor ponudili u delu Adorna i njegovih saradnika. Pedesetih godina XX veka oni su objavili definiciju autoritarne ličnosti, koju odlikuje devet elemenata:
1) Konvencionalnost (rigidno pridržavanje vrednosti srednje klase i njihovo rigidno održavanje);
2) Autoritarna submisivnost (nekritičko prihvatanje autoriteta i zavisnost od njih);
3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje krše konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace);
4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i nesklonost ka bavljenju vlastitim doživljajima);
5) Poštovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa onima koji imaju moć, naglašavanje strogosti, discipline...);
6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vrednostima i uopšte odbacivanje humanosti);
7) Sklonost ka čestom korišćenju mehanizama projekcije (projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje da je svet pun tajni i opasnih stvari);
8) Rigidnost mišljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistične uzroke sudbine pojedinca);
9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osuđivanje, često pominjanje, lažno moralisanje).
ADORNO. T.W. FRENKEL-BRUNSWIK, E.
LEVINSON. D.J. and SANFORD, R.N., 1950

Politika i mi

- Šta ćeš sada da pišeš? - pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno - nema više za tebe materijala!

O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.”(Radoje Domanović, “Stradija”, broj 1, 1903)

"Prosvećenost je čovekovo napuštanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. ... Lenjost i kukavičluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tuđeg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja života ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam ... dušebrižnika koji umesto mene ima savest ... onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi će već za mene preduzeti mrski posao. ... Pošto su najpre zaglupeli svoju domaću stoku, brižljivo sprečavajući da se ta mirna stvorenja ne odvaže ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako pokušaju da idu sami." (Emanuel Kant, Um i sloboda, 43)

Saturday, November 7, 2009

oho

- Kako si?
- Nemam pojma, valjda sam dobro, mislim, nisam loše.

Thursday, November 5, 2009

Random





Random, mislim da je to prava reč za sva ova dešavanja, za sva moja delovanja. Taman se fokusiram na jednu temu, razrađujem je proveravam, obilazim, zagledam, premeravam, kad eto sledeći dan već nešto novo i to novo nit je bolje nit je lošije samo novo, za porazmislit i prokomentarisati, i nekako mu se ja približim, kao dobro, hajd onda ćemo ovo, kad to ovo postane ono, doduše ne pobegne baš, tu je u glavi... Samo se slažu teme, i danas sam morao random da delujem.
Predpostavljam da je sve to počelo od ukočenja u vratu i ramenima, jedva ustadoh, pa onda kod Lasla, al vredelo je, sad sam živahniji i pokretljiviji...

Eh, a sviralo se ovih dana ko nikada i ponovo random, u hodu u trku... i valjalo je... Spremam se ja, velika stvar, koncert, spremam se ja a ono sve naopako, oprema otkazuje na probama, koncepti se gube, fokus je na drajverima (upravljačkim programima) a ne na harmonijama... trčim i nikako da stignem. Šta svirati i kako? Šta s " introspekcijim " s njom bez nje, ostavićemo je kući, idemo neki novi krug. I bi koncert i bi drugačije i bi dobro, i bi tehno, uvrnuti eksperiment, random kažem ja...

Ostavih "introspekciju" kući, i kada se vrnuh s puta shvatih da je ona sama odlučila da ide... sedim, razmišljam, čak se i sećam svega, svakog momenta te noći, tog pokušaja da se sročim, tog krajne konfuznog pokušaja izajve ljubavi na kraju, tog pokušaja samo pročišćenja... hodanja na ivici ludila, sumanute igre ega... eto odlazi... čudan osećaj, kada treba da objaviš najdražu kompoziciju, ali verujem da je tako s prvom, da će posle da se nižu ili neće, kako god... Prva iz tog romantičarskog opusa odlazi... hmmm, u suštini je na kraju ispalo zabavno sve to i ta Argentina, i ja, i muzika i ona, i svi mi zajedno razdvojeni kilometrima, satima, minutima, megabitima po sekundi, ruterima, optičkim kablovima, skayp protokolima koji brljave... šumovi koji dolaze odlaze...

Strica Tea je na kraju, jedna mikro časna sestra skinula s drveta i odvela iz filma, bar onog dela koji smo mi pratili... šta mu se desilo iza zatvorenih vrata institucije u kojoj je boravio, Felini nam nikada nije ispričao... A Teo u meni? Ostavio sam ga na drvetu da se dernja, ponekad mu bacim gore neke "sprave" da svirucka... ali ga u zatvorene institucije nećemo voditi... obećavam.

Jesenje proleće ili zamena teza, nemam pojma, ni sam ne znam kako se ja to na kraju osećam... ispunjen nekom ljubavlju sigurno i to ne nekom nego s velikim THE, i već pravim papazjaniju vidim ja, mešam jezike i pravopise, pored svog mog već u narodu poznatog brljavljenja, ne znam dal` Goolge broji progutana slova i druge omaške u pisanju, dal` sve te statističke podatke belieži u neku arhivu... hmm, bilo bi dobro ako to i radi da umesto arhive, malo prošeta ovuda i sredi papazjaniju koju uporno ostavljam za sobom.

Te nove tehnologije, jutros mi je Facebook priznao da sam ja jedini Slobodan Jukić kojeg on poznaje, i na svoj dramatičan način izjavio You are the only Slobodan Jukic in the world!

Wednesday, October 21, 2009

O Bogu


Tekst napisan pre skoro tri godine. Obećah dragome učitelju da ću ga postovati ovde...


Bog

Istorija filosofije, pa donekle i umetnosti je istorija čovekovog traganja za Bogom. Teško mi je sad iz ove moje perspektive izpričati neku ličnu, autentičnu, jenostavnu priču o Bogu a da iz nje ne provire sve one ideje otkrivene u mnogim knjigama koje sam izčitavao godinama, u filmovima koje sam opsednuto gledao u muzici koju sam slišao, koju i sad slušam....Pokušaću.

Na uvodnim predavanjima iz predmeta «Matematička logika i principi programiranja», negede 1996. godine, profesor Petar Hotomski je pokušao grafički da nam predstavi nivo matematičkog znanja koje naša civilizacija poseduje. Upisao je veliki krug koji se prostirao preko čitave povrshine one zelene masne table i u njemu jedan mali podskup veličine lubenice od sedam osam kilograma, taj podskup je osenchio. «Ovaj veliki kruk je sva matematika, sva logika ovog svemira, ovaj manji krug je ono što mi znamo o tome. Svi principi matematičke logike i programiranja sadržani su u njemu, ostalo pripada Bogu.» Tada sam osetio neku neverovatnu sreću duboko u sebi. Sve ono što sam ja osećao godinama, čovek je tako jednostavno predstavo u svom predavanju. Bilo mi je drago što jedan autoritet u nauci koja nije teologija, koja čak ima neverovatnu pregmatično – tehničku osnovu tvrdi tako nešto.

Zašto sam ovo napisao?

Moja prva aocijacija na reč – Bog je misao, ideja, logika. Naravno kasnija iskustva su me podučila još nekim stvarima o Njemu, ali nekako uvek prva misao mi je još uvek Logos. Znam da pitanje nije bilo formulisano onako kako sam ja naveo u naslovu, ali sam morao da ga izmenim da bi mogao početi bilo šta da pišem. Pisati o značaju Boga u mom životu je nemoguće ako ne pišem o Bogu lično.

Bog je konstanta, van vremena i prostora, a ujedno prisutna u svom vremenu i prostoru istovremeno i sveobuhvatno. On je ideja, kreator, pokretač. Osustvo Boga je odustvo svega.

Budući jedan po suštini, van odnosa, Bog ne zavisi od neke druge egzistencije, nije jednak sa bilo čime drugim, jer ima apsolutni, transcendentni karakter. Bog kao biće uzima oblik "da bi postojao", ulazi u poredak egzistencije, ulazi u proces postojanja. Ali, u tom kretanju postojanja, priroda Boga se ne transformiše, On ne prima oblik koji pre nije imao, jer Bog ne potpada pod kategoriju ograničene egzistencije, odnosno nije podložan vremenu i prostoru. Suština i egzistencija Boga jesu uhvatljive, pošto se na Njega ne mogu upotrebiti pitanja kako? kad? i gde? (rezervisana za čoveka) On ne prima oblik koji nije imao, jer je On sam "biće" u apsolutnom smislu. On sam drži kretanje bića (suštine) i ograničava egzistenciju u vremenu i prostoru. Zato osim Boga i tvorevine ne postoji ništa drugo, jer je On beskonačan. Neegzistencija ili ništavilo, kao sam od sebe postojeći entitet, nema postojanje u Njemu. Stvorena tvar i čovjek ne mogu biti lišeni egzistencije, sem od Boga.

Čitanje prevoslavne teologije, pre svega, me je nekako opredelila i odredila da o Boga promišljam i razumem drugačije nego bilo koju drugu pojavu oko sebe mada njih ne mogu posmatrati a da nevidim Njega u njima. Kao što ne mogu a da nevidim Njega u matematici, logici, muzici, živom i neživom svetu, tako ne mogu da pogledam sebe a da nevidim i deo njega u sebi. Ta veza, ta pokretačka energija, taj savršeni odnos ćelija, tkiva, organa, hormona u meni, ta želja za napredovanjem, sumnje, strahovi, sreća, sve su to dokazi Njega. Neko bi pomislio posle ovakvog izlaganja da je čovek ništa, igračka u rukama nadbića koji ga je stvorio radi svoje lične zabave ali nije tako. Imajući potrebu da se prikaže i objasni čoveku, Njegovu reč i misao možemo pronaći u drevnim spisima, najverovatnije i u sebi (kada bi znali dobro da tumačimo Njegove znake). Ono najvažnije što možemo shvatiti o sebi kao kreaciji je Slobodna volja. Da, dato nam je da biramo uvek imamo levo i desno, širi i uži put... ostalo je sve na nama.

Budem li se i dalje ovako raspisivao mogao bih čitav život provesti tražeći i tumačeći slike, simbole, znakove da bi ti mogao do kraja i u potpunosti odgovoriti na zadatak koji si mi postavio, ali tako bi se odaljio od stvarnog cilja kojem smo se uputili kada smo započeli ovaj naš put na kojem ti se u neku ruku prepuštam da me vodiš!



Monday, October 12, 2009

utuk

Evropska civilizacija je stvorila totalitarizme XX veka: boljševizam, fašizam, nacizam...

Fascismo


Izraz fašizam (it. fascismo) su početkom 1920-ih popularizovali Mussolini i filozof Giovanni Gentile. On dolazi od italijanske reči fascio, koja doslovno znači "snop", a u prenesenom smislu "savez". Ta reč ptiče od latinske reči fasces, koja je u Starom Rimu označavala snop pruća sa sekirom koga su liktori koristili za izvršenje telesnih kazni za prestupnike, odnosno kao simbol državne vlasti.

Fašisti su preuzeli tu simboliku, naglašavajući nadmoć države nad pojedincem, ali i nužnost nacionalnog zajedništva, insistirajući na alegoriji od snopu koji se ne može razbiti za razliku od jednog pruta. Fasces je kasnije preuzet i kao simbol fašističkog pokreta, koji se kao takav samodefinisao kroz organizaciju Fasci italiani de combatimento (Italijanski borbeni savezi).

Ova vrsta vladavine se služi potiskivanjem, sprečavanjem i gušenjem opozicije terorom i cenzurom. Odlikuje je ratoborni šovinizam i rasizam.

Italija - Fašisti
Nemačka - Nacisti
Japan - Imperijalisti
Španija - Falangisti ili Frankovci
Norveška - Kvislinzi
Аlbanija-Balisti
Hrvatska - Ustaše
Srbija - Ljotićevci, Nedićevci
Belgija - Reksisti
Austrija - Austrofašisti
Grčka - Metaksasisti
Brazil - Integralisti
Turska - Sivi vukovi...

Svaki od ovih oblika ekstremnog nacionalizma je imao svoja posebna obeležja, koja treba dodatno izučavati i objašnnjavati uzimajući u obzir sve istorijske i kulturne činioce vremena u kome se ovi fenomeni deševaju.

¡No pasarán!







trt mrt... svastikin but...

Predsednik Srbije poručuje da je spreman da preduzme rizik u korist građana i za stabilnost Srbije?
Šta to znači?
Hmmm

Thursday, October 1, 2009

komentar

Nedeljama već nešto kao ne uključujem mozak, ne da mi se...
Toliko puno sam iste loopove pregledao, preslušao, analizirao da se polako gubi i sam smisao svega.
Loopovi u projektu (softveru) kao projekcija loopova u glavi. Jedni druge inspirišu i pokreću. Sviranje radi sviranje, defragmentacija podataka, veselje, dobra energija ritam, sunce.
Nema tu mesta nažalost, za izdavače, top liste, kontakte i promocije, kolateralna šteta predpostavljam koju ne mogu da izbegnem.
NIti hrlim svemu tome niti se suprodstavljam, balansiram između sebe kao šumskog čoveka i sebe kao socijalnog bića i dobro mi ide... Bitno mi je da demistifikujem stvari, što više i što češće, a posledice su upravo takve kakve moraju biti. Nema tu mesta za previše sentimenta.
Ne mogu da se upuštam u pisanje o desnici, levici, antifašizmu, fašizmu i moneti... Ne ide to iz ove perspektive, jedino da se posvetim prvim danima XX veka, ali kad pomislim na njih, prvo što vidim je pijani pajac koji ide poljem i plače i kroz suze izjavljuje kako je umro Đuzepe Verdi... i počinje film, jedan od najboljih Bertolučijevih... i rekao je, rekao je sve što bih ja napisao, slikama i zvukom...
Moje je da sviram i da radim, možda više da radim i da pomalo sviruckam... Kako god da okrenem vraćam se na to, na početak, na taj inicijalni loop, na buku u glavi koju valja objasniti, rasčlaniti, odsvirati i na kraju odpustiti. Zato retko kada stisnem to malo crveno dugme za snimanje... jer buku treba odpustiti, neka ide, kako je i došla neka odtekne...Poneki polufabrikanti ostaju na disku, zabeleženi, ostaju kao dokaz moje potrebe da komuniciram, da dajem i da vraćam... Da, njih moram lagano sklapati, otkrio sam divno zadovoljstvo u tome, kada totalno prazan i rasterećen sedim i sklapam aranžman, i moglo bi da traje danima i satima, i zato nigde i ne žurim, jer nema ugovora, nema pritiska, nema virtualnih polica koje vape za njima. Postoje nekoliko dragih ljudi, nekoliko divnih emocija koje želim da im dam, jednom, dovoljno meni, dovoljno i njima verujem...

2009 se približava svome finišu, videćemo kakvu je taktiku izabrala, dali će iskusno da ubrza ili je lipsala, što se mene tiče bila je preintezivna, ni dobra ni loša, intezivna ali poučna, jedna od poučnijih, pokazala je čega se treba čuvati i u kakvoj formi. Kako ambalaža ume da vara, kako reči i dela znaju da stoje suprodstavljeni jedni drugima. Postavljam se sve iskusnije, sa sve manje potrebe da se objašnjavam tamo gde to nema smisla... koga briga!

Evo smo odškrinuli vrata i kuhinji, polako počeli da brišemo paučinu i prašinu, navrat nanos ubacili neke ukrase, ostaje nam detaljno ribanje i poliranje, skupljanje začina i posuđa, sređivanje atmosvere i ozvučavanje, a onda ćemo se, nadam se, okupljati na degustacijama i malim koktel žurkama... bez alkohola, droge i mesa... znam mnogima je to dosadno, i ja vam ne mogu pomoći, dobrodošli jeste ali ne možemo žaliti ako se ne pojavite, o ne, nažalost izgubilo je smisla svo to čekanje...

Sezona kuvanja sa sviranjem, igranja i pevanja je danas zvanično otvorena, klavir mi nije pao na glavu, po svemu sudeći i neće što je dovoljan razlog da danas smotam jednu zeljanicu... nisam odavno, a smatram je kraljicom među pitama...

Ole, odoh na pijacu, kod Zore uvek ima svežih dobrih kora!!!

Tuesday, June 2, 2009

...

Ništa se ne može zaista znati, može se samo pretpostaviti.

Činjenica da izvesne hipoteze mogu izvesno vreme funkcionisati kao istine, ništa ne dokazuje.

Ako je na kraju jednačine rezultat u koji se ne može verovati, u koji se zapravo jedino može verovati, ali koji se ne može dokazati, onda ni međuprocesi jednačine ne mogu biti istiniti.
Slika na kraju naučne jednačine neizbežna je.














Bog je nužan.