Tuesday, September 9, 2008

Ritam


Odgovorno tvrdim da je Bobovo jedno od najlekovitijih delova svemira...Vratio sam se pričljiv, kakav odavno nisam bio, glasan i jasan... ah kakvo olakšanje.
Vratio se ritam i zvuk u život i jednorozi ponovo trčkaraju korz moje snove i da, ima tako puno sunca. Smejem se, jer sve što me je nekada tako bolelo i lomilo sada izgleda kao jedna fantastična komedija koje se rado prisećam kroz smeh. Eto naučih i ja ponešto, i to na način na kome bi mi i Vudi Alen i Harms zavideli.
I sad se eto kao neki odjeci vucaraju ostaci te urnebesne komedije apsurda, kao da pokušavaju još malo da me zadrže u svemu tome, jer valjda mi se svidelo... ma ko će to znati... nadam se da me niko više ne crta, ne skicira, žvrlja ili nešto slično tome!
A prijateljstvo, duboki i konpleksni odnosi, hm... iskreno ja i dalje verujem u to jer dovoljno sam sposoban da napravim neki istorijski otklon i da realno trčkaram dalje kroz život.
A trčkaram sve poskakujući i pljeskajući se po kolenima, možda i zapevam kako sam krenuo ne bi me iznenadilo... čak i trema od javnog nastupa je prošla i ostavila samo emociju kojoj se podsmevam jer šta god bilo biće dobro jer se deslio, i uvek je dobro ako se dešava... hvatam balans na klackalici, pokušavam da to objavim svima, neki me slušaju i to je divno, neki se ponašaju ka da me nema, ali valjda i to ima taj neki smisao koji treba dokučiti. Nedostajanje sastavilo sa svih strana, ali nekako slatko, smisleno, kao da svaki dan otkriva neku novu priču, fantastilniju, a ipak iskreniju od one julče. Niko me ne zadržava i nikuda ja ne žurim, uhvatio sam neki svoj ritam ili je on uhvatio mene, a dobar je jako dobar. Stvari kao da se vrte u krug, taj prelepi Gospodnji sekvencer, divna igra u kojoj jedino delovanje ima smisla, bez obzira na sve...
Još jedna divna noć iza mene, prelepa u svojoj neobičnosti i inprovizaciji, u laganom dubokom ritmu koji samo na prvo slušanje deluje prosto a koji tako puno govori i otkriva, i novo sunce, pesma ptica i cveće i mnogo cvća i smeha i divnih reči, i divnih snova...
Jedino znam da nema trčanja, zalećanja, planiranja, samo osećaj... tako sam zaboravio na to koliko je lepo uživati u svom nekom intimnom malom doživljaju, svojoj ličnoj rezonanti...

Monday, September 8, 2008

Razmishljanje

Love is the scent with the lotus born.
It is the silent choirs of petals
Singing the winter’s harmony of uniform beauty.
Love is the song of the soul, singing to God.
It is the balanced rhythmic dance of planets - sun and moon lit



- Paramahansa Yoganada