Friday, September 28, 2007

Kiša 2.0

Kiša

Eto... Ponovo jesen, i kiša.
Uspevam da ustajem rano i uhvatim vremena za sve. Svoje misli nekako pretačem u zvuke. Zvuke slažem u harmonije. Filtriram frekfencije, kompresujem, oduzimam i dodajem, igram se.
Osluškujem ritam u sebi, istrčavam na kišu i igram. Volim da igram, to je jače od mene.
Smejem se, najčešće sebi, što je dobro. Melodije se slažu, buka dobija oblik kompozicije.
Možda ponekad ne znam šta hoću, ali dobro znam šta volim...

Wednesday, September 26, 2007

НЕ ТЕПЕРЬ



Это есть Это.
То есть То.
Это не есть Это.
Остальное либо это, либо не это.
Все либо то, либо не то.
Что не то и не это, то не это и не то.
Что то и это, то и себе Само.
Что себе Само, то может быть то, да не
это, либо это, да не то.
Это ушло в то, а то ушло в это. Мы
говорим: Бог дунул.
Это ушло в это, а то ушло в то, и нам
неоткуда выйти и некуда прийти.
Это ушло в это. Мы спросили: где?
Нам пропели: тут.
Это вышло из тут. Что это? Это То.
Это есть то.
То есть это.
Тут есть это и то.
Тут ушло в это, это ушло в то, а то
ушло в тут.
Мы смотрели, но не видели.
А там стояли это и то.
Там не тут.
Там то.
Тут это.
Но теперь там и это и то.
Но теперь и тут это и то.
Мы тоскуем и думаем и томимся.
Где же теперь?
Теперь тут, а теперь там, а теперь
тут, а теперь тут и там.
Это было то.
Тут быть там.
Это, то, там, быть, Я, Мы, Бог.

Tuesday, September 25, 2007

AJVAR




2 plava patlidžana
7 paprika babura
3 češnja belog luka
sirće

Ispecite plave patlidžane i paprike i oljuštite patlidžane dok su topli, a paprike kasnije. Izvadite seme i peteljke iz paprika i sve sameljite na mašini za meso. Izgnječite beli luk i dodajte u paprike, zatim ih posolite i pobiberite.
Dodajte šolju ulja, 1 kašiku sirćeta, pa sve izmešajte i odozgo pospite peršunovim listom.

Monday, September 24, 2007

Krava


Kad vidim neku kravu negde, ja dobijem potrebu da dotrčim do nje i da je poljubim u njušku!
Eto... a vi?

Citat dana: Nije to krava Slobodane, to je vatra! - Djuka

Spreman kao zapeta puška


Dan pun čudesa... malih.
Ostadoh danas u kući čitav dan. Nekoliko sati video materijala sa ovogodišnjeg letovanja. Kako sam smešan sebi. Sticajem čudnih okolnosti sam se našao tamo, gledam se danas kako se gubim i sećam se nekih lepih sitnica.
Tamo u planini sam našao plac. Ima malo šume, malo je visoko i pogled je lep. I jednom ću tamo sagraditi kuću i lepu baštu.
Gledam danas ta sitna čudesa i znam da volim Crnu Goru, i da je tamo moj mali lični Sibir, koji me čeka sa ili bez vuka, međeda i kanarinca.

Bobovo Experience


Gledam sebe, palim prvu vatru. Parče luči, nešto suvaraka stavljam u smederevac. Ključ je izvučen, dovod vazduha osiguran. Pripaljujem šibicom, pažljivo gledam. Iskra se pretvara u mali plamen, luč gori ubedljivo, goreće postojano, to znam, takva joj je priroda. Jedna cepanica i zatvaram vratanca. Ipak izlazim napolje da proverim vuče li. Vuče, naravno da vuče. Vatra je upaljena iz prvog pokušaja, iskreno to sam i očekivao od sebe. Vraćam se u kuću. Gledam taj smederevac i divim se njagovoj konstrukciji. Velika ploča na kojoj možeč da otkuvavaš veš, pored možeš i ručak da kuvaš, u pećnici pečeš hleb. Čitava prostorija je prijatno zagrejana. Smederevac u ćošku, samozadovoljan svojom funkcijonalnošću uživa, pucketa vatra, suše se čarape. Ja sedim pored, nege u lavoru, osluškujem varnice u sebi, osluškujem plamen iz peći.

Danas sve to posmatram, smeškam se. Varnice u meni se pretvoriše odavno u plamen. Dobra je vatra, čak i u šumi. Mali smo mi još da bi mogli da shvatimo sav taj veličanstveni ples prirode. Plaši nas šumski požar, posle njega osećamo tugu, jer ne vidimo u pepelu na kamenu buduću novi šumu. Sećamo se stare. A vatra je prošla, Božija ruka je uklonila ono što se ukloniti mora i napravila mesta za podmladak, za novu šumu, snažniju, zeleniju. Bolesna i starara, mrtva dotrajala šuma se pročistila.

Osluškujem vatru, dobra je znam. Luč u meni je večna. Pustio sam požar da prodje, očekujem zadovoljno nove jer znam za ključ. Kao i Smederevac, tako i ja, imam taj ključ, vidim ga, osećam.

Nema potrebe da se bojim, samo raširim ruke i prepustim se. 33.3% slobodnje volje! Dosta, taman koliko treba. Otvoriš više i rasplamsaš plamen, zatvoriš i pustiš da tinja. Svestan svih rizika nasmejan idem dalje.

Nije strašno kad se probudiš i nisi siguran šta činiti, nije strašno, jer iracionalni zbun u glavi ti je priroda. Popiješ kafu, pustiš muziku, zagledaš se u sebe, uhvatiš ritam i počneš da plešeš. Vidiš, sad je malo jasnije. Nije važno što je horizont još uvek blizu, i što je vidik mutan. Jedan dan ćeš se probuditi i duvaće vetar. Videćeš jasno i daleko. Jedan dan, jedan tren. Važno je setiti se.


Saturday, September 22, 2007

piiiiiiiiiiiiip

Sedim, gledam u ekran i pištim...
Moram nešto da preduzmem...
Ne, ne moraš ništa kažem sebi, ne smeš da moraš!
OK, onda šta? Da sediim i pištim?
Nije to strašno, samo test signal, sve se to složi na svoje mesto, samo strpljenja.



Idem da kupim duvan! Možda se nešto desi!

fantazija


C-mol...fino zvuči...dosta eha...svidja mi se!
Onda staviš malo belog luka i poklopiš deset minuta da se krčka...
Nekoliko udaraljki po slobodnom izboru, tankih, debelih, da ne bude jednolično.
Sipaš sve u tepsiju i staviš da se peče.
U manjem loncu zagrejati malo ulja...
Preko toga može neki dabovani vokal, malo pojačati vatru pa staviti crni luk!
Izvaditi tepsiju iz rerne, preliti dinstanim lukom, smanjiti malo visoke, dodati bas i zapeći na 250 stepeni 10 minuta!
Isključiti svetlo, upaliti sveće. Mirisati i slušati u isto vreme... Odoleti gladi nekoliko minuta....
Poenta je u uživanju, samo polako, strpljivo... ima toliko vremena...Prijatno

Friday, September 21, 2007

Zavrzlame

- Neverovatno.
- Šta?
- Čitav ovaj koncept blesavljenja, kao da deluje.
- Lepo je to čuti, kad pada krečenje?
- Ha ha ha, ovo je ipak distorzirani prostor i teško da ga malo farbe može dovesti u red!
- Pričaš glupost!
- Možda da, možda ne... videćemo, nema potrebe da se zalećem, zatrčavam i slično.
- Šta je, suspenzija mozga je još na snazi?
- Pa naravno... iskustvo je čudna stvar, a ja sam happy, samo zato što nisam tužan! Nema euforija...
- Sumnjiv si ti meni...
- Sumnjiv sam se rodio, pa šta sad da radim... ja sam sebi divan! Nikad bolji, snažniji, odlučniji, blesaviji.
- To moram i ja da priznam, dragi S, što si stariji sve si privlačniji!
- Pa naravno!

Tuesday, September 18, 2007

San III - Sunce

Livada, prepuna cveća, zemalja, nebo ptice pevaju: OM, HRIM...
Tako puno sunca, tako je toplo i prijatno. Sve miriše i savršeno zvuči.
Okrecem se oko svoje ose raširenih ruku s blesavim osmehom. Pokušavam da naviknem svoj pogled na svetlost, prejaku, koja ne smeta... Uživam. Mogao bih da poletim.
U daljini ti, u svoj svojoj lepoti. stojiš raširenih ruku i smeješ se.
Gledam te, smejem se, dal` da potrčim prema tebi ili da bežim. Cveće tako neodoljivo miriše, hodam prema tebi i pravim buket.
- Pa gde si ti, dugo ti je trebalo - derem se - dobro došla kući!




Monday, September 17, 2007

Jutro sa Suncem!

Probudio sam se, soba mi je puna sunca, misli malčice pomešane, odlazim da skuvam kafu.
Kafe nema, nema ni cigareta, kakav početak radne nedelje. Prodavnica, gužva, red na kasi. Uspeo sam da doručkujem čokoladicu...
Pokušavam nekako da suspendujem svoj mozak. da ga nateram da ne planira. Vežbamo prepuštanje trenutku. Neće da sluša. tipično zar ne?
Ja sam čovek koji izgleda ne sme da ima želja i planova.
Vrte mi se neki stihovi po glavi... idem da zakuvam kafu...
Stihovi su patetični... tra la la i tako, ljubavno sentimentalna lupetanja...
Radujem se ovome danu, mislim da će mi doneti neke istine!!!
Hm, čak i osećam... možda sam danas igubio nešto veliko i veoma važno? Možda.

Wednesday, September 12, 2007

Guposti






Stvarno, dragi S.
Ovo sve što si napisao je glupavo i patetično! Mislim, da bi trebao malo da se sabereš.
S poštovanje, tvoj S.

San II – Lublanka - Moskva

Islednik: Ti ponovo kod nas? Lepo, neki ljudi se nikada ne opamete!

Ja: Ponovo, ponovo, tako to ide. Mada mi se čini da smo i prošli put započeli razgovor na isti način.

Isledni: Ovo nije razgovor, nesrećo, zar ti ne shvataš gde si?

Ja: Iskreno, oči su mi bile vezane...

Islednik: Dosta! Odgovaraj samo kada te nešto pitam! Puno si nas namučio, znaš. Mislili smo da smo s tobom završili. Početak godine je obećavao, ali onda je „gospodin“ morao da napravi svinjariju! Kako te nije sramota, ako ništa drugo. Tri meseca, pa to je nedopustivo. I sad je tebi kao teško, piskaraš, sviruckaš. Blesaviš se! E pa ne ide to tako, mladiću. Zato smo mi tu da te podsetimo, naučimo, vaspitamo! Ubijemo ako treba! Jasno??

Ja: Da, ovaj... savršeno jasno, prošli put ste me zaklali, ako se dobro sećam.

Islednik: To izgleda nije bilo dovoljno... Što me tako gledaš, kakav je to pogled? Saberi se! Od tebe očekujem potpunu saradnju. Mi, kao što znaš imamo odredjene metode, procedure, do istine nekako već moramo doći. Ne, ne počinji sad o subjektivnim doživljaima istine! Ne, ne... Činjenice, mladiću, samo činjenice. Šta se to desilo? Izpričaj nam polako, hajde, mi smo tu da ti pomognemo.

Ja: Pa... na šta tačno mislite? Svašta se nešto desilo, mislim dešava se, ovaj svet je pun akcije, dešavanja, promena...

Islednik: Imamo čitav spisak, sve je tu, zapisano po datumima, satnicama. Svaki slučaj je naveden. Ti si zločinac, pravi mali gad! On se drži po strani! Pa ko je od tebe to tražio? Nemoj ti tu meni sad da prosipaš neke subverzivne ideje. Mi sve znamo. Oduvek te pratimo... Ako si se nadao da ćeš se izvući s 15 godina u Sibiru, grešiš. Tvoj neuspeh se kažnjava metkom u glavu!


Tuesday, September 11, 2007

Glupa šetnja



Prepustio sam svoje noge da me vode. Mozak je pištao, nešto kao test signal.
Mislima sam bio u Odesi. Telo je prolazilo ulicama. Uredno se zaustavljalo na semaforu kada je crveno svetlo to zahtevalo. Ruke su naslanjale cigaretu na usta, ova rutinski uvlačila dim. Mozak je iz Odese, preko Sibira i dalekog istoka nekako stigao na Žabljak. Zaustavio sam se, nije mi se svidela adresa na koju su me noge nanele. Sledeći put moram paziti!

Svaka nesvesna radnja moze biti pogubna...

Sunday, September 9, 2007

Femme Fatale - jedan san

Hladno mi je!
Čujem kako svira The Velvet Undrground ili je to samo Nico, da njen glas je sigurno. Gde li su zvučnici, odakle toliko neba u mojoj sobi, gde su nestali zidovi? Gledam, pokušavam da shvatim gde sam. Spavam na livadi, glava mi je na kamenu, nebo iznad mene. Pored mene agent NKVD-a. Kakav istorijski paradkos. Čekao je da se probudim. Vodi me na saslušanje, ponovo. Sve se ovo več desilo, samo, drgačija je muzika svirala. Idemo znači iz početka. Gde li ću se probuditi sutra.

Femme Fatale

Here she comes
You'd better watch your step
She's going to break your heart in two, it's true
It's not hard to realize
Just look into her false-colored eyes
She builds you up to just put you down
Wwhat a clown

'Cause everybody knows (She's a femme fatale)
The things she does to please (She's a femme fatale)
She's just a little tease (She's a femme fatale)
See the way she walks
Hear the way she talks

You're written in her book
You're number 37, have a look
She's going to smile to make you frown, what a clown
Little boy, she's from the street
Before you start you're already beat
She's gonna play you for a fool, yes it's true

'Cause everybody knows (She's a femme fatale)
The things she does to please (She's a femme fatale)
She's just a little tease (She's a femme fatale)
See the way she walks Hear the way she talks

She's a femme fatale

playr III

Poslednje reci o player-u.

Iskreno, zašto bi piskarao o tehnikalijama. Player radi (pogledati pod player I) i to je to.

- Ovo sve gubi smisao.
- Zar ga je i bilo?
- Ko će to znati.
- U pravu si... Mada vidim svira nesto iz rupe.
- Svira svira, mozda i zapeva.
- Ako, baš lepo. Ti ,čujem, se blesaviš?
- Da, vežbam, to je sad in.
- Pazi da ne preteraš, neće valjati.
- Eh...

Kamera se okreće prema prozoru, pogled na radničke, stambene zgrade i fade out.

Saturday, September 8, 2007

komad sa igranjem i pevanjem

Ponekad sebe doživljavam kao komad sa igranjem i pevanjem... Hm.
Nisam uspeo da napravim koreografiju ove godine...
U medjuvremenu nešto što me je večeras razveselilio:

player II

Hjuston, mislim da imamo problem!!!

Možda i više njih. Player je ubačen, ali nešto ne fercera baš!
Sledi intenzivno češkanje brade, kose, pa ponovo brade. Zavrtanje brkova nikad nije pomoglo, ali da probam i to...
Ništa.
Moramo to proveriti u bazi. Izgleda da imamo problem na "Mačkama"...

Bah...

Ne može čovek pošteno ni da se opusti od ovih silnih portova, protoka, protokola i sličnih usaglašavanja.
Stalno nešto moraš da se usaglašavaš, kalibriraš. štimuješ, ponašaš. I kad najviše zapneš ne valja. Naravno da ne valja kad daješ sve od sebe, pa zaboraviš da se opustiš. Koliko sam samo izgubio zaboravljajući da se opustim. I šta sad. Eto opuštam se i baš mi je lepo. Stvari teku svojim tokom i ja ih gledam. Sutra idem na Palić, na party, činim sebi malo zadovoljstva.
Valja li slušati glasove u sebi ili svoj razum. Treba li slediti osećaj ili logiku i iskustvo. Mislim da je krajnje vreme da udarim od sto i da viknem DOSTA!

Hoću poljubac pred spavanje!

player

Evo, večeras, pokušavam ovde da bacim i neku muziku. Nastalu poslednjih nedelja. Ljubavna, naravno, drugačiju nisam ni mogao. Ali prvo da vidim radi li ovaj player. Dali sam ja to sve dobro shvatio, ili stvarno nemam pojma, kako reče moj kum.









Ako se vidi neki suludi kod, znači da nemam pojma, ako se kojim slučajem pojavi neki player, ipak nešto ja i imam u ovoj glavici ludoj.

Pesma se zove Šest, i naravno nije dovršena niti tonski obradjena. Naravno, svaku novu verziju ću rado kačiti ovde.
Pokušao sam da prenesem neka svoja osećanja, nadam se da sam uspeo u tome. Jako mi je bilo teško, teško mi je i sad, ali se nekako držim. Vežbam.
Aj da probamo radi li ovo.

Mislim da sam se zaljubio... Mislim, zaljubljen sam... Zašto? Kao da je i bitno.
Neki bi rekli - Slobodane saberi se!

Sabiram se.

Thursday, September 6, 2007

parola dana

За мной, читатель! Кто сказал тебе, что нет на свете настоящей, верной, вечной любви? Да отрежут лгуну его гнусный язык!
За мной, мой читатель, и только за мной, и я покажу тебе такую любовь!


zašto ne pravim burek


PITA. Pita se pravi od jufke. Jufka je komad testa koje se razvuče natanko i naširoko upotrebom oklagije, tako da izgleda kao stoljnjak. Potom se na jufku nabacuju različiti sadržaji, uglavnom sir, zelje, meso, narendani krompir ili tikva itd,te se zatim ta jufka savije ili se slaže sloj po sloj,a na osnovu tog sadržaja i različite vrste pita dobile su imena: sirnica, zeljanice, krompiruša, i slično.
PITA OD MESA zove se BUREK, i nijedna druga!

početak

U napadu lake šizofrenije, lepim sebi riđu bradu i brkove. Pre izlaska iz stana zavrćem vodu na glavnim ventilima, vadim osigurače i tri puta zaključavam vrata. Na stepeništu se zaustavljam i proveravam proceduru u glavi, nekoliko puta.
Izlazim na ulicu. Nemam pojma zašto sam tamo. Okrećem se oko sebe. Čini mi se da me Lav Nikolajevič ponovo progoni.

PESMA DANA: The Velvet Underground and Nico "All Tomorrow's Parties".

Knjiga Dana: Идиот


Polako počinjem da bacam stvari u ovu jamu, vežbam. Tako to
ide valjda. Odeš negde u šumu, nadješ ili iskopaš neku rupetinu, nagneš se nad njom i počneš da se dernjaš. prvo polako, dok se ne navikneš na svoj glas, i misli koje možda prvi put čuješ glasno rečene. Zvuče trivijalno, prosto, banalno. A onda sve glasnije i glasnije, čupaš iz dubine svog bića sve one strahote nastale u trenucima dokolice, straha, očaja... ili euforije. Kada se istreseš tako, prilegneš na travu pored i počneš sanjati jednoroge!